Przejdź do głównego menu Przejdź do sekcji głównej Przejdź do stopki
Językoznawstwo baner

Nr 2/19 (2023)

Artykuły

Imeničke kategorije i opstanak/zamena sintetičkog padežnog sistema u sirinićkom govoru: kvantitativni pristup : Kategorie rzeczownikowe rodzaju i liczby oraz zachowanie/utrata przypadku syntetycznego

DOI: https://doi.org/10.25312/j.6961  [Google Scholar]
Opublikowane: 18.12.2023

Abstrakt

Именичке категориjе и опстанак/
замена синтетичког падежног система
у сиринићком говору: квантитативни
приступ

Предмет рада јесте веза између стабилности синтетичког падежног система и именичких категорија у сиринићком говору, који припада призренско-тимочкој дијалекатској зони српског језика. У раду су помоћу корпусне и квантитативне методе испитане постојеће тврдње о вези синтетичке деклинације и датих категорија. Истраживање је потврдило да су се синтетички падежи боље очували у једнини него у множини и да су најстабилнији у женском роду, затим у мушком, а најмање у средњем роду. У множини је опстао датив само код именица мушког и женског рода. У једнини је пронађен већи број падежа, али процентуална заступљеност свих њих у односу на општи падеж указује на то да су се одржали само у ограниченим функцијама и значењима.

Kategorie rzeczownikowe rodzaju i liczby oraz zachowanie/utrata przypadku syntetycznego

Tematem artykułu jest związek pomiędzy stabilnością syntetycznego systemu przypadków a kategoriami rzeczowników w mowie sirinić, która wchodzi w skład strefy dialektu prizren-timo w języku serbskim. Istniejące ustalenia dotyczące deklinacji syntetycznych oraz kategorii rodzaju i liczby zostały w tym artykule sprawdzone przy użyciu metody korpusowej i ilościowej. Badania te potwierdziły, że przypadki syntetyczne lepiej zachowują się w liczbie pojedynczej niż w liczbie mnogiej i że są one najbardziej stabilne w przypadku rzeczowników rodzaju żeńskiego, mniej w przypadku muskularnych i najmniej trwałe w przypadku rzeczowników nijakich. W liczbie mnogiej celownik pozostaje tylko w rzeczownikach rodzaju męskiego i żeńskiego. Większą liczbę przypadków stwierdzono w liczbie pojedynczej, ale ich odsetek w porównaniu do przypadku ogólnego wskazuje, że przetrwały one jedynie w ograniczonych funkcjach i znaczeniach.

Bibliografia

  1. Baerman M., Brown D., Corbett G. (2005), The Syntax-Morphology Interface: A Study of Syncretism, Cambridge. [Google Scholar]
  2. Belić A. (1905), Diјalekti istočne i јužne Srbiјe, Beograd. [Google Scholar]
  3. Belić A. (1911), O diјalekatskom materiјalu O. Brokha. Srpski diјalektoloshki zbornik Kh., Beograd. [Google Scholar]
  4. Belić A. (1969), Istoriјa srpskohrvatskog јezika. Knj. II, sv. 1, Rechi sa deklinatsiјom, Beograd. [Google Scholar]
  5. Bukumirić M. (1988), Onomastika Sirinićke Žhupe, „Onomatološki prilozi”, vol. IX, pp. 253−470. [Google Scholar]
  6. Comrie B. (1989), Language Universals and Linguistic Typology, Oxford. [Google Scholar]
  7. Crystal D. (2008), A dictionary of linguistics and phonetics, Oxford. [Google Scholar]
  8. Fillmore C. (1968), The case for case, [in:] E. Bach, R.T. Harms (eds.), Universals in linguistic theory, New York. [Google Scholar]
  9. Heine B., Kuteva T. (2005), Language Contact and Grammatical Change, Cambridge. [Google Scholar]
  10. Ivić M. (1989), Neka zapažanja od rodu i broјu u srpskohrvatskom јeziku, „Јužnoslovenski filolog”, vol. XLV, pp. 27–44. [Google Scholar]
  11. Ivić M. (2008), Lingvistički ogledi, Beograd. [Google Scholar]
  12. Ivić P. (1991), Iz srpskohrvatske diјalektologiјe, Nish. [Google Scholar]
  13. Ivić P. (2001), Diјalektologiјa srpskohrvatskog јezika, Novi Sad. [Google Scholar]
  14. Joseph. B. (2001), Is Balkan Comparative Syntax Possible?, [in:] M.L. Rivero, A. Ralli (eds.), Comparative Syntax of Balkan Languages, Oxford. [Google Scholar]
  15. Kordić S. (2005), Gramatička kategorija broja, [in:] M. Tatarin (ed.) Zbornik Stanislava Marijanovića povodom sedamdesetogodišnjice života i četrdesetpetogodišnjice znanstvenoga rada, Osijek. [Google Scholar]
  16. Kramer R. (2015), The Morphosyntax of Gender, New York. [Google Scholar]
  17. Lindstedt J. (2000), Linguistic Balkanization: contact-induced change by mutual reinforcement, ”Studies in Slavic and General Linguistics. Languages in Contact”, vol. 28, pp. 231–246. [Google Scholar]
  18. Malchukov A., Spencer A. (2009), Introduction, [in:] Oxford Handbooks: The Oxford Handbook of Case, Oxford. [Google Scholar]
  19. Mladenović R. (2007), Semantika i gramatička stabilnost imenitsa pluralia tantum u srpskim (slovenskim) govorima na јugozapadu Kosova i Metohiјe, [in:] R. Simić (ed.), Srpski јezik, književnost i umetnost. Zbornik radova sa nauchnog skupa održanog na Filološko umetničkom fakultetu u Kraguјevсu 31. oktobra i 1. novembra 2006, Kraguјevac. [Google Scholar]
  20. Mladenović R. (2011), Morfološka i sintaksička pluralizaciјa zbirnih imenica i nekih zamenica u govorima jugozapadnog dela Kosova i Metohiјe, „Zbornik Matitce srpske za filologiјu i lingvistiku“, vol. LIV/1, pp. 205–206. [Google Scholar]
  21. Mladenović R. (2013), Govor јužnokosovskog sela Gatnje (Monografiјe 18), Beograd. [Google Scholar]
  22. Mladenović R. (2015), Od značenja ka obliku – iz diјalekatske (morfo)sintakse govora prizrensko-јužnomoravskog tipa metohiјsko-kosovsko-sirinićkog areala, [in:] M. Kovačević (ed.), Srpski јezik – od Vuka do danas, Kraguјevaс. [Google Scholar]
  23. Mladenović R. (2016), Lingvogeografski položhaј i diјalekatska individualnost sirinićkog govora, “Јužnoslovenski filolog”, vol. LVII/3–4, pp. 67–91. [Google Scholar]
  24. Mladenović R. (2019), Govor šarplaninske župe Sirinić, „Srpski diјalektološki zbornik“, vol. LXVI/1, pp. 1−10. [Google Scholar]
  25. Nikolić M. (2002/2003), Prirodni i gramatički rod imenica, „Nash јezik”, vol. XXXIV/3–4, pp. 181–194. [Google Scholar]
  26. Peco A. (1989), Pregled srpskohrvatskih dijalekata, Beograd. [Google Scholar]
  27. Redžić A. (2021), Forme standardnog srpskog jezika u sirinićkom govoru, „Ishodišta”, vol. 7, pp. 285−300. [Google Scholar]
  28. Redžić A. (2022), Odnos upotrebe dijalekatskih i standardnojezičkih formi u govoru mladih u Siriniću, [in:] B. Mišić Ilić, V. Lopičić (eds.), Jezik, književnost, alternative, Niš. [Google Scholar]
  29. Revzina O.G. (1976), Osnovnyye cherty struktury grammaticheskoy kategorii roda, [in:] Slavyanskoye i balkanskoye yazykoznaniye (Problemy morfologii sovremenykh slavyanski¬kh i balkanskikh yazykov, Moskva. [Google Scholar]
  30. Schaller H. (2015), Remnants and Representatives of Old Substrate and New Adstrate Languages, [in:] M.M. Makartsev, I.A. Sedakova, T.V. Tsiv’yan (eds.), Balkanskiy tezaurus: Nachalo, Moskva. [Google Scholar]
  31. Sobolev A. (2009), From Synthetic to Analytic Case: Variation in South-Slavic Dialects, [in:] Oxford Handbooks: The Oxford Handbook of Case, Oxford. [Google Scholar]
  32. Sobolev A.N. (1991), Kategoriya padezha na periferii balkanoslovyanskogo areala, „Јužnoslovenski filolog”, vol. XXXIV/1, pp. 93–139. [Google Scholar]
  33. Sobolev A.N. (2003), Malyy dialektologicheskyy atlas balkanskikh yazykov, München. [Google Scholar]
  34. Sobolev A.N. (2021), Retsenziya na knigu: Mladenović R. „Govor severnosharplaninske zhupe Sirinić, Beograd: Srpska akademiјa nauka i umetnosti, 2019. 1047 s., karte”. (Na serbskom yazyke), „Vestnik Tomskogo gosudarstvennogo universiteta. Filologiya”, vol. 73, pp. 334–341. [Google Scholar]
  35. Spencer A. (1991), Morphological theory: an introduction to word structure in generative grammar, Oxford–Cambridge. [Google Scholar]
  36. Stanišić V. (1987), Balkanizmi u srpskohrvackom jeziku, „Balcanica”, vol. XXI, pp. 245−265. [Google Scholar]
  37. Stanojčić Ž., Popović Lj. (1999), Gramatika srpskoga jezika za I−IV razred srednje škole, Beograd. [Google Scholar]
  38. Tafra B. (2019), Gramatička višeznačnost kategorije broja, „Croatica“, vol. XLIII, pp. 79–103. [Google Scholar]
  39. Tomić O.M. (2004), The Balkan Sprachbund properties. An Introduction, [in:] O.M. Tomić (ed.) Balkan Syntax and Semantics, Linguistik Aktuell/Linguistics Today, vol. 67, Amsterdam–Philadelphia. [Google Scholar]
  40. Topolinjska Z. (2016), Padežni odnosi vs. semantičke uloge, „Južnoslovenski filolog”, vol. LXXII/3–4, pp. 27–34. [Google Scholar]
  41. Urošević A. (1948), Šarplaninska župa Sirinić, „Godišen zbornik”, vol. 1, pp. 115−176. [Google Scholar]
  42. Veselinova L. (2006), Defining the concept, [in:] L. Veselinova (ed.), Suppletion in verb paradigms, „Typological Studies in Language“, vol. 67, Amsterdam. [Google Scholar]
  43. Wahlstrom M. (2015), The Loss of Case Inflection in Bulgarian and Macedonian, „Slavica Helsingiensia”, vol. 47, III−205. [Google Scholar]

Downloads

Download data is not yet available.

Podobne artykuły

<< < 18 19 20 21 22 23 24 > >> 

Możesz również Rozpocznij zaawansowane wyszukiwanie podobieństw dla tego artykułu.